Srpski književni glasnik

СРпСКИ Књижевни ГлаАСНИК. знао шта хоће, а знатно изнад њега по томе што је тачно знао шта мисли, ето то су итд.»

Овако почиње Фаге своју расправу о Венијамину Констану. Цео је став занимљив, не одричемо; али зар не изгледа мало намештен“ Зар читалац нема на крају крајева утисак да је много што шта речено не ради истине, него ради стилистичког ефекта 7

Политичаре и моралисте ХТХ века Фаге је поделио у три“ групе. Прва група, то су“ Јосиф де Местр, де Боналд, Бенијамин Конестан, Госпођа де Стал, Роаје Колар, Гизо. То су све људи који су запамтили Француску Револуцију, и који су с тога противу ње. Први параштај који следује једном историјском догађају, обично доноси собом реакцију противу њега. Наравно, ови писци нису против Револуције сви на исти начин. Де Местр и де Боналд не примају од ње ништа. Они су за то да се просто поврати стари режим, који је pe me постојао. Они држе да су њена начела разорна, јер се Ha њиховој основи пе може подићи никака влада. Конетан, Го· спођа де Стал, Роаје Колар, Гизо, од своје стране, налазе да се на њиховој основи може подићи влада, али што се не може подићи, то је влада либерална. Не стоји то, да демократски покрет чини немогућом еваку власт. Опаеност је пре у томе, што се он да сложити с једном власти која је исто тако апеолутна, као и монархијска власт пре Револуције. Слобода и једнакост, и ако спојени у републиканској девизи, јесу два супротна појма. Од иприроде људи. нису једнаки, и ако сада не знам кака виша начела изискују да се они изједначе, то може бити само вештачким начином, с помоћу јаке, централизоване m тутбрске. владе. Једнакост се, другим речима, може остварити само о трошку слободе. Приморана да бира између слободе и једнакости, демократија је, изгледа, претпоставила ову последњу. Под јакобинским режимом, једнакости је било готово исто онолико колико у манастиру или касарни, али чега није било, то је слободе. Због тога, Конеган, Роаје Колар и други једнак) исгачу. потребу