Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД 140 да се појединцу обезбеди једна сфера рада у коју се власт неће смети мешати. Либерална школа, коју су они основали, сматра се често као покушај да се начела Револуције систематишу. У ствари, она је, бар с извесног гледишта, критика Револуције, у колико заступа права слободног личног развијања насупрот тежњи демократије за изједначивањем.

У другу групу ставио је Фаге Сен-Симона, Фурија, Ламнеа, Баланша, Едгара Кинеа, Виктора Кузена и Августа Конта. Чега имају заједничког ти људи да би чинили групу7 Кузеп је био вођ спиритуалиста, а Конт вођ позитивиста Ламне је тражио спаса у католицизму, а Кине га је нашао у протестантизму. Ниједан од њих четворице није био соцпалист, и TO је довољно па да се сва четворица разликују од Сен-Симона п Фурија, који су први апостоли социалпзма. По Фагеовом мишљењу, писци друге групе имају то заједничко, што онп сви налазе (1) да је Револуција подсекла у корену не само еветовну власт апсолутне монархије, већ и духовну власт католичке цркве, п (2) да из тога што ова последња, од извесног тренутка, није била више у стању управљати дутама, још не изилази да у будуће не треба нико да њима управља. Сви су ти писци дубоко уверепи O IOтреби једне духовне управе, сматрајући да друштво, ако пије морална заједница, није шипта више. Разлика је између њих само у томе, што једни држе да се та управа може наћи опет само у цркви, наравио у цркви препорођеној новим идејама, докле други траже ту управу ван цркве, у школи, или у некој умној аристократији, која би тек имала да се организује...

Писци треће групе, Стендал, Токвил, Прудон, СентБев, Тен, Ренан, одликују се тиме што нису идеолози као писци прве две групе, већ критичари и историци, Ови немају амбицију да васпостављају режим пре Револуције, нити да доводе у склад демократију са слободом, а најмање да организују духовну власт. Они чине проматрања, претресају туђе системе, објашњују поједине