Srpski književni glasnik
46 СРпски Књижевни Гласник. Конференције, тој истој публици резултати Конференције преставе као много важнији и повољнији по идеју одржања мира, него што су они то у ствари били.
Конференција се, ради бржега и лакшега рада, поделила у комисије од којих је свака добила на израду по један део програма. Једна комисија добила је на решавање питања о неповећавању и евентуалној редукцији војних и помореких ефектива и буџета, и питања о увођењу новога оружја, нових експлозива, подводних торпиљера п т. д. Једном речју, ова је комисија имала да се бави предметима специфично војничким.
Друга комисија имала је да изради пројект о примени женевске конвенције на поморски рат и пројект правила за владање ратничких страна у сувоземном рату.
Трећа комисија, најзад, имала је да дискутује питање о решавању извесних међународних спорова једним међународним судом.
Ж
Међу предметима којима је имала да се бави прва комисија, вап сваке сумње да је било најважније питање о неповећавању војвих ефектива п војних буџета. То је било једно од оних за које се јавно мњење највише интересовало, а за које су опет изгледи за споразум били најмање повољни.
Питање није било ново. Њега је, још у почетку прошлога века, 1816 године, покренуо руски цар Александар ]., и то у много радикалнијој форми: он је говорио о разоружању народа. У то време је Енглеска била тој идеји наклоњена; управо цар Александар |. је по енглеском импулсу предлог и изнео. Дустрија се такође изјаснила у његову корист. А скоро педесет година доцније, Наполеон III. такође истиче исту идеју и покреће питање о сазиву једне међународне конференције у том циљу. Истина да ни у једном ни у другом случају до са() В. Меноганаит аи Ругисе ае Менетисћ (Actes et docu-
ments rclatifs au programme de la Conferenee de la Paix, par Jhr van Daehne van Varick, La Haye 1899).