Srpski književni glasnik
ОдЕпЕ и Прикази. 3 69
га гледају последњи пут пред собом. А лепше се Heba Миљковић није могао од њих ни опростити, до онако леп као уписан, достојанствен, отмен, скоро елегантан, са извесном меланхолијом. Ко зна, можда нам је у њему донекле по други пут умро Тоша Јовановић.
Чудноватом судбином свих комичара, у нашој успомени. на Бељу Миљковића, туга што емо га изгубили мешаће се са сећањем на смех којим нас је насмејао.
Веселник Веља! ДРАГОМИР М. ЈАНКОВИЋ.
ОЦЕНЕ и ПРИКАЗИ.
Кавегеће Akademie der Wissensehalten. Већи еп der DĐalkancommission, linguistisehe Abtheilune. Z. /e Уегборгоанхсће Вегонипео Sridesifrecher Mandrorfen Von Miјап Rešetar. Wien 1900. 49% VI, 229.
Израз «сфера интереса» тако је постао омиљен у Аустрији, да га аустријски научењаци употребљавају и у науци“ кад се тиче — Балканског Полуострва. Тако је један од њих, износећи резултате свога геолошког испитивања. у Бугарској, почео своје предавање овим речима: «Испитивање природе не пита за политичке грапице, оно тежи ка мирним победама, не брипући се много о томе, како изгледа подела на државе. У томе смислу и треба говорити о еферп научних интереса држава и народа, па се не треба бојати да ће нас ико рђаво разумети; само у овом најплеменитијем емислу може се рећи за Балканско Полуострво, да се находи у ефери природњачких интереса Аустрије.»' Не треба сметати с ума да су из Беча слате и да се шиљу научне експедиције и у друге стране света (на пр. опа у Индију, одакле су донели и мало куге у
(!) Prof. Franz Toula: Гегзен ипа geofogrsche Unfersuchungzen то Виеатеп, Улеп 1890 (Vortrage des Veremes zur Verbremnung naturwissenschafihcher NKenniisse mn Wien. XXX Jhgs. Heft. 16). Исти је господин тако говорио и на IX скупу немачких географа у Бечу, чини ми се, 1891 год.