Srpski književni glasnik
RR СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.
Ето колико сам познавао Гилу и шта сам о њој знао, о тој девојци коју ми Спма толико пута сада помену, и око које најлепше и најслађе његове приче кружаху.
И док ја тако у мислима прелазих са једне успомене на другу, коњи јураху убијеним насипом. Прођосмо једно село, прођоемо и друге, и ево нас већ на домаку куће. Раздваја нас само један висораван окићена шеничним њивама и осамљеним браницима.
« Што си се ућутао 7 Да ти није жао вароши 2. упита ме Сима.
— Што да жалим %. одговорих му. Џа онда, сетивши се свега што сам му мало час напричао, додадох брзо:
— Опет ћу се вратити.
— Море, све ћеш ти то да заборавиш, док видиш само како се овамо код нас живи. Оно, истина, у вароши је еве лепше, код нас нема онако финих девојака, али опет...
— Зар“
— Видећеш. Кроз колико дана мора да се жње пшеница, а има много. Неће моћи да се пожње за некоnako дана. Па пма и да пластимо. Код нас тек сад косе ливаде. Јуче емо пластили у оној ливади код «Велике Ћуприје». Беше неколико девојака: не знаш ес којом се доље забављаш.
— А које су то биле%
Већ ме закопка да и то сазнам.
Он ми именова неколико њих. Међу њима и Гилу.
«Зар и она ради код нас“
— Ради у замену са — не знам којима рече; па газда погодио с њима ђутуре, те и она дошла.
— Пита за тебе; — окрете се опет мени након краткога ћутања. «Кад ће», вели «да дође тај млади газда, да се мало потерамо по ових врбаках с њим». Ја јој велим да си ти друго; друго је твоје и твоје науке. Седне он, велим ја њој, у хлад, па гледа књигу. Хоће он много да ти се пече на сунцу» И Сима се окрете мени пепиту-