Srpski književni glasnik

ЕВГЕНИЈА ГРАНДЕ. 93

шене завесе, које су тако мало одговарале Грандеовим навикама, биле су купљене заједно с кућом, као и она готска декорација, сахат, везене столице, и долапи од ружина дрвета. Крај прозора који је био најближе вратима, налазила се једна сламна столица, чије су ноге лежале на подметачима, да би госпођа Гранде могла. кроз прозор видети пролазнике. Шупљину прозора. испуњавало је гребено од отрте бојадисане дивље трешње, а одмах до ње била је мала наслоњача Грандеове Евгеније. Има петнаест година како дани госпође Гранде и њене кћери мирно протичу на овом месту, у непрекидном раду, од месеца априла до месеца новембра. Првога дана овог последњег месеца могле су се и преместити, као на свој зимовник, онамо где је био камин.

Тек тога дана допуштао је Гранде да се у дворници наложи ватра, која се по његовој заповести гасила 31 марта, без икаквих обзира на хладноће ранога пролећа или на прве хладноће јесење. Једна грејалица, пуњена жаром од кухињеке ватре коју је Велика Нанона вешто умела да сачува. за њих, помагала је госпођи и госпођици Гранде да проведу најхладнија. јутра и вечери месеца априла и октобра. Мати и кћи одржавале су у добром стању све рубље у кући, и своје дане употребљавале су тако савесно на овај прави надничарски посао, да је Евгенија, кад је хтела да извезе какву огрлицу својој матери, морала откидати од свога. сна, и при том још лагати оца да би добила свеће. Одавна. је овај тврдица уобичајио да свеће унапред подели својој кћери и Беликој Нанони, као што је зором делио хлеб и намирнице потребне за потрошњу тога дана.

Велика. Нанона беше можда једино људеко створење кадро да поднесе деспотизам свога господара. Цела је варош завидела на њој господину и госпођи Гранде. Велика Нанона, тако прозвана због свога стаса који је износио пет стопа и осам палаца, припадала је Грандеу тридесет и пет година. Ма да “је имала свега шездесет динара годишње плате, ипак су је сматрали за најбогатију слушкињу у Сомиру. Са ових шезде-