Srpski književni glasnik

116 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

потребан мир с поља, који је употребио у борби са Јаничарима и са консервативном странком у Дивану.

Док су се Русија и Француска надметале за утицај на Порти, стигла је прва српска депутација у Петроград да замоли рускога цара за помоћ и покровитељство (окт. 1804). Депутати су били примљени само од кнеза Чарториског, министра. иностраних дела, коме прота Матија Ненадовић преда молбу на цара, изјавивши да се Срби тврдо надају да ће их једноверна Русија избавити турскога јарма. «Хорошо, одговори Чарториски, но Сербја от. Росеји оченљ далеко, а мБг ст Турками прјшители». Другом приликом, на питање министрово, да ли су се Срби обраћали аустриском двору за помоћ, прота Матија одговори: да су Срби то учинили и да су Аустријанци одговорили, да су с Портом у великом пријатељству и да не могу дати Србима. ни војске, ни официра, ни оружја, а да не наруше с Портом мирни и пријатељеки уговор (трактат), али да ипак не сметају Србима да за новац набављају што им треба. «Правда, додао је на ово Чарториски, зто какљ христјанинЂ! правда что бг нарушилљ (трактатљ); а такљ и Росејн теперв ст Порто оченв пршатели!...» Из одговора рускога министра иностраних дела српски су изасланици увидели да руска помоћ зависи од руско-туреких односа, и они су с приличном надом оставили Петроград (14 дец. 1804) где је остао Петар Чардаклија да чека даљи развој догађаја. |

Поред свег наваљивања Русије и Француске да свака за себе задобије Порту, она је остала на миру за време треће коалиције. Ова коалиција против Француске била. је склопљена у главноме између Аустрије, Русије и Енглеске, а свршила се уласком Наполеоновим у Беч и погибијом руско-аустриске. војске код. Аустерлица (20. нов. 1805). Аустрија, принуђена да начини мир, који је био закључен у Пожуну (14 дец. 1805), уступи Наполеону Венецију, Истрију (без Трста) и Далмацију, те се тако Француска учврсти на Балканскоме Полуострву.

Утврђење француске власти у Далмацији био је врло