Srpski književni glasnik

ТУЖАНООПОГРЕБ.

Тужнија. погреба. није било скоро, Нег што сам га јуче код нас гледат“ моро. Плакало је цело село,

Ка да губи најмилије; —

Ал то јоште није

Било најтужније.

Шест је сирочади горке сузе лило; Како не би, кад је мајку изгубило! Сви су јоште деца,

Па п најстарије; —

Ал то јоште није

Било најтужније.

А седмо мезимче, — једва ногом иде Смејало с' на мајку, кад јој покров скиде. То весело лице

Неразумна. чеда,

То је било тужно,

Искасти се не да.

САБОЛЧКА МИихаАЉ.

((' мађарског превео Змајова.)

0. evo. Je u AW. A а