Srpski književni glasnik

СРПСКИ ПОКРЕТ И РУНСТИОФРА ИУ КИСОЈИНОСИ од 1804 до 1807 год.

||. (2).

Дошавши у Цариград, Себастијани развије сву своју енергију да изврши свој главни задатак, т.ј. да увуче Русију у рат се Портом. За непуни месец дана он је успео да Порта збаци влашког и молдавеког кнеза, Ипесилантија и Морузија. На њихова места били су постављени Суцо и Калимахи из антируске партије. Ипесилантију било је пребацивано да је потпомагао српски устанак, да је уверавао Русију да може лако заузети Молдавију и Влашку и да може, пруживши руку побуњеним Србима и Црногорцима, довести Турску у велику опасност. Ипеиланти је био заиста врло одан Русији, али је гледиште францускотурско о његовој улози у српскоме устанку веома претерано. Морузи се је пак лојално понашао према Турској и Русији. Прота Матија Ненадовић забележио је у својим Мемоарима једну епизоду, која нам живо илуструје држање једног и другог кнеза. Српски депутати идући за Петроград нису се имали ничега бојати кроз Влашку где је господарио Ипесиланти, у Молдавији пак у мало их власти нису ухватиле.

Збацивање кнежева било је противно уговорима између Русије и Порте, и одговор на ово била је заповест цара Александра генералу Михелеону да мобилише руску војску на Дњестру и да окупира Молдавију, ако Порта не врати кнежеве на своје места. Михелеон похита одмах да ступи у везу са српским устаницима. Промена кнежева у Влашкој и Молдавији била је врло опасна за даље односе Срба. према Русима. Карађорђе је могао лако подлећи или директноме утицају Француске или утицају новога влашког