Srpski književni glasnik

192 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

Јелаве (Еуви). Он је истина остао господар разбојишта, али то се је једва могло назвати победом. Отпор је био необичан, и Русп су задржали француску војску у њеноме «дотле пеодољивом полету». После ове битке, Наполеон се ломи да ли да пошље Мармону у Видин 25.000 војника, те да на тај начин и он уђе у систем Велике Армије, или да му нареди да са 20.000 војника из Далмације дође на Дунав. Понуде Наполеонове Порти у овоме смислу разбиле су се о неповерење Турака. Туски посланик изјавио је Наполеону да би Порта видела са задовољством да француска војска уђе са севера у Молдавију, али не жели да она дође на Дунав из Босне, најмање пак да иде у Цариград да га брани (феб.—марта 1807).

Енергична помоћ Турској изгледала је у ово време тим потребнија, што су Енглези, повративши се из прве забуне, у коју су пали кад су видели да су Руси заузели

Влашку и Молдавију, и сами ступили у рат с Турском.

Енглески посланик стави ултиматум Порти, тражећи од ње да се Себастијани истера из Цариграда, да се енглеској флоти предаду босфорске тврђаве и турска флота, и да се Влашка и Молдавија уступе Русима, док се општи мир не закључи. То је значило предати Цариград Енглезима, док су Руси заузели Влашку и Молдавију. Како Порта није пристала на ове услове, енглеска флота дође под Цариград и велика паника овлада у Серају (феб. 1807). Енергично држање Себастијанијево, који је јако утицао на Селима Шу овим критичним тренуцима, учини те Турци изађу из своје неодлучности. У своме фанатизму хиљадама Турака је потрчало да подигну утврђења. Сам султан са Себастијанијем, његовим секретарима и официрима. који су тек били стигли из Далмације, надгледали су овај посао и храбрили свет. За неколико дана, док су Киглези били заваривани преговорима, Цариград је био утврђен и Турци. спремни да се пусте у борбу са енглеском флотом, Али енглески адмирал не смеде се упустити у борбу, и срамно напусти Босфор, праћен ватром са подигнутих утврђења.

is A A AAA а