Srpski književni glasnik

СРпски ПОКРЕТ. 193

Ова одбрана Цариграда била је триумф Наполеонове политике на Порти и имала је одјека у целој турској империји. Султан је одмах предузео мере, да се што већа војска пошље на Дунав против Руса. Опасност је с те стране била у толико већа, што је за Порту било јасно да Срби теже да се сједине се Русима у Влашкој. Заиста, после освојења Београда устаници су могли пренети тежиште својих операција у правцу видинскога пашалука. С те стране Срби су имали много изгледа на успех. Пазван-Оглу, који је обећао Порти енергичну акцију против устаника и који је до сада угрожавао Србији с те стране, био је умро. Мула-ага који је узурпирао његово место спремао је војску за своју личну одбрану против Порте. Још пре него што је пао београдски град у руке Србима, генерал Себастијани, поимајући важност одбране ове тврђаве за даље кретање устаника и њихове захтеве према Порти, писао је францускоме посланику у Бечу, да се заузме код бечког двора, да се пошље посади градској храна и остало, да би се и даље могла држати. Али док је то писмо стигло у Беч, Срби су већ били заузели град.! Себастијани се је сад бојао да Срби не пођу на Фетислам, да га заузму п да се сједине с Русима. Сједињење Срба и Руса не само да би био један важан догађај за даље руско-српске операције против Турске и евентуално против Француске у Далмацији, већ би на тај начин била прекинута и веза између Цариграда

! Заузеће Београда, наравно, јако је ожалостило Порту, а и Французима. је овај догађај тешко пао. У 5б-ом извештају Велике Армије (57-е Bulletin de la Grande Armće), koju Je датиран из Баршаве, 29 јануара 1807 год. (н. к.), нема никаквог спомена о заузећу београдског града, али у концепту тога извештаја стоји да су Срби имали у својим рукама само варош Београд, али не тврђаву «која је у доброме стању, и која има посаду од 8000 људи и која је снабдевена. храном за петнаест месеца». Кад је Наполеон чуо да су Срби заузели град, онда је просто избачен цео овај део. Овим извештајима био је циљ, да растурају вести повољне по Француску и њене савезнике и према томе нису увек поуздани. Наполеон их је свуда слао, па и у Далмацију, да се одатле растурају на Балкану.