Srpski književni glasnik

194 СРпски Књижевни, ГЛАСНИК.

и францускога војничког стана, веза, која је до сада одржавана преко Видина и Оршаве. Истина, та би се комуникација могла одржавати преко Босне или Далмације, али тај је пут био заходан, а у овим моментима брза кореспонденција између Наполеона, Селима и Себастијанија била је потребнија него икада. |

У овим приликама Себастијани је саветовао Порти да начини мир са Србима, те да их на тај начин одвоји од Руса. Он се је надао да ће страх, који Срби имају од Француске, учинити да пристану на услове мира погодне Порти и да ће пристати да јој даду војну помоћ противу Руса а може бити да. јој чак и Београд врате. Српски депутати у Цариграду уверавали су Порту, и после освојења Београда, да су Срби увек готови да се, под повољним условима, врате у покорност султану, и Порта. пошље посланике у Србију, да даље преговарају о миру. Али су ови преговори остали без успеха (марта 1807), Срби су били решени да се с Портом не мире и да приме руско покровитељство.

Још 11 јануара 1807, Михелсон је послао Србима прокламацију, у којој их свечано уверава о протекцији и помоћи Русије, позивајући их на заједничку акцију против Турака. У марту, после одласка портиних изасланика, Карађорђе му пошље једну депутацију, да му захвали на дотле указаној помоћи и да му изложи потребе устаника. Депутати су имали да траже помоћ у војсци, новцу и осталим потребама и да се пошље у Србију један

виши руски чиновник, који ће управљати радом српскога. ·

Савета. У главноме Михелеон ce одазове жељама српским. Он нареди генералу Исајеву, који је оперисао са једним малим одељењем у Малој Блашкој, да пође на Дунав и да се сједини са Србима (априла 1807). За представника. Русије у Србији био је одређен статски саветнико Константин · Констатиновић, · Родофиникин, који Je дошао у Србију тек 2 августа 1807.

У овим критичним тренуцима Селим Ш се. није устезао да употреби против Срба француску војску, коју је Наполеон