Srpski književni glasnik

СРпски ПОКРЕТ. 195

нудио да му пошље у Видин. На тај начин Наполеон је хтео да принуди Русију да пошље веће одељење своје војске на Дунав и да у толико буде слабија према њему. «Султан, писао је Себастијани министру иностраних дела, живо жели улазак 25.000 војника у Србију, и ја сам дознао насигурно, да је наредио да се каже пашама и војсци да изјаве жељу да приме ову потпору. Он им је дао најпозитивније уверење да ће ова помоћ оперисати против побуњених Срба и против Руса (апр. 1807)». Јаничари, паша од Јањине, а нарочито паша од Рушчука, бојећи се неверника и њихове политике, запрете Порти да то не чини. Једини паша, који се томе није опирао, био је Мехмет-паша, босански везир, али је и сам говорио о великим тешкоћама и опасностима. тога предузећа. Он у осталом и није спадао у ред паша одметника и био је велика присталица француско-турскога савеза. Главни његови разлози против преласка француске војске преко Босне били су рђави путеви, надостатак хране, а нарочито неповерљивост Босанаца, који су у стању да се оружјем одупру овакоме покушају. Мула-ага у Видину исто је тако с неповерењем гледао на овај предлог.

Не могући употребити француску војску против Срба, Порта нареди Исмаил-бегу, ајану од Сереса, na пође на Мораву, те да на тај начин удали Србе од Дунава. Слична наредба била је дата и Ибрахим-паши скадарескоме.

У априлу а нарочито у мају поред неких. неуспеха, за које је Наполеон наређивао да се објаве у варшавеким новинама, Срби су се стално приближавали видинскоме пашалуку. Мула-паша (иначе Сеид-Идрис-паша), одметник као и Пазван-Оглу и коме је Себастијани израдио достојанство паше само да га привеже за Порту, пошље против Срба Гушанца Алију. Гушанцу је нарочито било наложено да спречи сједињење њихово с генералом Исајевом. Француски војни агенат у Видину, ађутант-командант Меријаж, ишао је сам на позиције, давао савете и упутства да се то сједињење спречи. Али све је било без успеха. Јуна 17, године 1807, Исајев пређе Дунав више Великог

13%