Srpski književni glasnik

196 Српски Књижевни Гласник. Острва и сједини се са 5000 Срба под Карађорђем и Миленком Стојковићем. Исајев се одмах крене на Турке, разбије их на Малајници (19 јуна) и опсади Неготин.

Ту, у логору код Неготина, нађе Карађорђа пуковник, маркиз Паулучи, кога му је из Бартенштајна био упутио, 11 маја, руски министар иностраних дела. У Бартенштајну (источ. Пруска) је била начињена у априлу конвенција између Александра 1 и прускога краља, којој су биле позвате, у осталом без успеха, да приступе Дустрија, Енглеска и Шведска, те да се створи нова коалиција против Наполеона. У тој намери да се рат против Француске отпочне на широј основи, специјално у Далмацији, био је послат у Србију Наулучи. Он је пре тога био у француској служби у Далмацији, и с тога му је била поверена ова мисија.

Паулучију је било стављено у задатак да увери Србе о протекцији руској, да лично сазна потребе устаника и да се с Карађорђем договори о заједничкој акцији српске и руске војске на Дунаву. Паулучи је нарочито имао да проучи стање француске војне моћи у Далмацији и да прикупи друге податке, према којима би Михелсон могао саставити план својих операција на целој линији од Дунава до Јадранскога Мора и ступити у везу преко Србије с руском војском у которском заливу и на JOHским островима. 98 јуна, Карађорђе, Миленко Стојковић и Јеремија Гагић, као секретар Савета, начине, у име српског народа, један акт, у облику молбе, јер Наулучи из обазривости није смео ништа позитивно утврдити и хтео је да остави одрешене руку својој влади. Тим актом (чл. 1-—4), који Паулучи назива конвенцијом, српски се парод ставља под моћно покровитељство Александра. 1, и моли да му се пошље управитељ, који би“ увео ред у вемљи и дао јој конституцију «каковое устроенје конституци. бит» имђетљ именемљ Его Величества Александра Перваго». Чиновници војни и цивилни да се постављају у име царево, и не смеју бити Грци; команданти гарнизона. руских по тврђавама да буду такође рођени