Srpski književni glasnik

СРПСКИ ПОКРЕТ. 197

Руси; спахија у земљи да нема. Друге тачке тога акта мањег су политичкога значаја и односе се на помоћ у војсци, оружју и другим потребама, које Руси треба да пошљу Србима. Срби обећавају моћну војну акцију како у видинеком пашалуку тако и према Босни, у намери да се сједине с Црногорцима против Турака и Француза.

Међутим догађаји на северу између Русије и. Француске учине те се мир поврати и на Дунаву. Исајев дигне опсаду Неготина и пређе у Малу Влашку, а овај пројекат за напад Далмације оста без последица.

После битке код Јелаве, Руси и Французи, пошто су четири месеца прибирали своју снагу, сукобе се код Фридланда (источ. Пруска) и руска војска буде до ноге потучена (2 јуна 1807). Александар је сада увидео, да је најбољи пут да изађе из тешке ситуације, у коју се је сам бацио, да напусти дотадашњи политички систем и да утврди мир с Наполеоном. У општој клонулости, пред непроменљивом срећом Наполеоновом, Александар је био уверен да је немогуће продужити борбу с њим за ослобођење Европе. Наполеону је пак требао моћан савезник који би онемогућио стварање коалиција против ФранцускеПокушаји, које је чинио с Пруском (1806 и 1807) и са Аустријом (1807), да их увуче у свој систем, нису му пошли за руком. Остала му је Русија, чија му је моћ уливала респекта. После битке код Фридланда, цареви се састану у Тилзиту ради уговарања мира. Александар се је, за време тих преговора, био сав предао неодољивоме утицају Наполеоновом. Намере и планови о ослобођењу Европе које је дотле истицао као једини циљ своје политике учинили су места лепшим сновима, које је Наполеон умео да изазове упућујући његове погледе на Турску и Исток, па тај широки хоризонат где га позивају народне традиције, интереси Русије и планови Петра Великог и Катарине П. Наполеон се решио да жртвује Турску с којом није био у формалном савезу својој алијанцији с Русијом. Збацивање султана реформатора, Селима III, sa Koje Je дознао у самоме Тилзиту, играло; је главну улогу у овоме