Srpski književni glasnik

198 СРпски Књижевни ГЛАСНИК.

решењу. «То је декрет Провиђења, који ми каже да турско царство не може више постојати», рекао. је Наполеон Александру 1, кад је приликом једне параде добио извештај Себастијанијев да је султан свргнут с престола.

Мир између Француске и Русије буде утврђен у Тил-

зиту 25 јуна. Александар Т призна стање у Европи какво је створио Наполеон. Овај пак, с обзиром на заузимање Александрово, врати прускоме краљу његову државу али јако смањену, јер му је одузео сву територију на левој обали Елбе, која је ушла у састав Вестфалске Краљевине. Од провинција које су 1772 биле део Пољске и које су после у различно време припале Пруској, Наполеон створи Велико Варшавско Бојводство, које је било дато сакесонском краљу. По чл. 21 и 23, Александар прими посредовање Француске за мир између Русије и Туске, и одмах је требало да престане даље проливање крви. Руске трупе имале су да се повуку из Влашке и Молдавије, али Турци неће их заузети пре но што се дефинитиван мир утврди (чл. 22). Наполеон пак прима посредовање Русије за утврђење мира између Француске и Енглеске.

По тајним члановима (1, 2 и 3) тога уговора Александар 1 уступа Наполеону Боку Которску, Седам Острва. јонских, а овај се обавезује да неће узнемиравати ниједног портиног поданика, а нарочито Црногорце, што су учествовали у борби против Француске.

Сем овог Александар 1 и Наполеон, «имајући специјално на срцу да васпоставе ошпти мир у Европи на чврстим основима», углаве у Тилзиту још и уговор о савезу за одбрану и напад против ма које силе с којом би Русија или Француска заратила.

По томе уговору ако Енглеска пе прими посредовање Русије, или ако га прими а не закључи миј са Француском, Русија је имала да јој објави рат (чл. %.). Исто тако ако Турска. не би примила посредовање Француске, или ако примивши га не начини мир с Русијом у року од три месеца, Француска. ће се удружити с Русијом против Отоманске. Порте и споразумеће се се њом о начину да опросте

не ои а ти а Ба и баце

шј без