Srpski književni glasnik

918 СРпсКки Књижевни ГЛАСНИК.

реду материјала. Свршетак је донекле извештачен, и створен према наслову, или је наслов створен према томе свршетку.

Кад се са овим комадом, у коме су добре стране у превази над манама, упореди Туцићев — не рачунајући Шеноин — Хрвати би могли рећи да им је подваљено, а могло би им бити још и кривље с тога, што ми од 1869. године, после Сакцинсковог «Потурице» и Фрајденрајхових «Граничара», нисмо узимали у наш репертоар ништа од њих.

У осталом, и са нашега рођенога гледишта, ваљало је бити милосрднији и не мучити нас једним готово ђачким радом. Ја за ово ипак не мислим прекоравати управу, јер сам потпуно склон држати да су све наивности којима кипти Туцићева драма од ње остале непримећене. Таквих ствари, као што је овај «Трули дом», могу имати пуно младих људи, које су Толстој, Ибзен, париски леађе И бус, немачка Густе Витте, — цела та струја која је у. Загреб допрла помешана преко Беча и Пеште, као п остала мода, под насловима веризам, сецесија — подјармили. Баш да је Туцићев комад и најбољи у својој врети, ни у ком случају он не би значио један од узорних примера сувремене хрватске драмске производње, него просто у позоришном комаду изведене засебне идеје које једна група људи има вероватно о свима гранама уметности. Ако је ко хтео упознати нашу публику и с тим покретом, осим онога. што јој је досад дано, онда је било куд и камо умесније ићи на изворе, а не прибегавати невештим подражавањима из петнаесте руке. Ни за ово не би имало смисла прекоравати управу, јер она, вероватно, стоји пред свим овим правцима у страним књижевностима сасвим безазлено.

Али како му драго, и овој застрањености Туцићевој могло би се кроз прете погледати, шта више она би могла бити интересантна за узан круг, да му је посао израђен бар онако како хоће ти што су као он.

Зато међутим није довољно, да се комад само „раз-