Srpski književni glasnik

Позоришни ПРЕГЛЕД. 219 ликује од оних које пише други свет, и то да се разликује стварима и свпрепим и ружним и одвратним, нагомиланим без икакве логике. Те карактеристичне особине падају у очи, истина, у првом реду, али управо с тога није их тешко подражавати.

Предмет «Грулог дома» да се исказати у неколико речи. То је она стара историја о жени која воли другог, а не оног за кога полази из рачуна, и о мужу у толико бољем што је жена гора, који не зна за своју несрећу, или се чини невешт, да не буде зло веће.

Овакав један догађај Туцић је метнуо у неко руско село, јамачно с тога што Русију боље познаје него своју земљу. Први чин за се не би страшно бунио, да нема она два за њим. Али он нас ни најмање не спрема на оно што нас чека. Мене савршено изненађује што су главне личности с којима смо се упознали, у даљем току радње испале онакве какве их је писац нацртао. Њих ради, разуме се, све једно ми је, али не видим логичан развој оног што нам је у почетку као основ постављено. Ово нарочито вреди за ту жену. Она у првом чину даје старом добром пријатељу, који је из детињства познаје, разлоге што се удаје за недрага, какве не би могла давати, ако је онаква каква се изметнула у другом чину и на крају. Ја ћу разумети да се она не кида особито, ако. јој тај за невољу муж болује, разумећу да према њему неће имати нежности, али што не разумем то је да она, која нам није гора представљена него као што сам рекао, тог свог бедника бездушно изудара, кад је ухвати на невери са геним старим љубазником, и да се влада као последња жентурина за. новац. у трећем чину. Сасвим није искључена могућност да она, кад јој није при руци стари драган, нађе кога било новог. Ја опет кажем, немам ништа против тога да нам се такав тип изнесе, ако већ мора бити, али је право, као што је говорио Сарсе, да ме увод на то спреми. У том Туцићевом уводу његова јунакиња истина седи невесела и забринута за вечером (то је нпапса, из набурена и љутита, бар на представи) поред свог заручника,