Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПРЕГЛЕД. 291

сумњом у срцу. Ово у толико је вероватније што, кад је напослетку отворио уста, признаје да је већ пи раније подозревао. Међутим одмах затим у њему се пробуђује некакав лав, коме само оскудева снага, те га најпре љубазник истуче, а после жена, и то у два маха. Ова туча веома. је одвратна, јер се разговетно осећа намера пишчева да сцена буде што одвратнија. У два маха диже се тај несрећник са земље, кукајући и превијајући се, и, док најзад не падне и последњи пут, а с њиме и завеса, и тиме нам заклони тај ружни призор.

Сад се види да се онај лав у превареном мужу само зато појављивао, да би био изударан женином руком са додатком удараца љубазникових.

На што све овог Да нам да утисак гнусног, јер то није свирепо него гнусно. Пре свега, тога ради нисмо дошли у позориште, а кад смо већ дошли, онда хоћемо да су поступци оних на бини према њиховом карактеру вероватни. Иначе, чим се не види та вероватност, штрчи п боде очи то нагомилавање ствари без логике, у овом случају уз то и гадних ствари, које се саме по себи никоме не гледају, ако му нису објашњене, па и онда...

Трећи чин је још страшнији, ако је могуће. У њему та иста слаботиња од човека, кога жена туче, има толико снаге да удави оно детенце што му је одало тајну. Жена је отишла некуд накинђурена и безобразнија него икад, а мужа оставила да се, болестан, превија на столици и дете да спава у својој постељици. Отац који му није отац намами малог, под. изговором да му дода чашу воде, и удави нејако створење у чистој белој кошуљици, са плавом косицом и малим очицама, чистим и у страху. Удави га као маче. У чувеном Толстојевом комаду «Власт таме» опет неко у подруму удави дете и мати га исече на комаде и да свињама да поједу. Овде је овај други део изостао, као што видите. Као повод овоме убијству служи томе човеку подозрење да дете није његово. Чудан ми повод! Као да је то први отац који је у оваквом положају. Дете га воли, и · држи да му је отац, за другога