Srpski književni glasnik

999 СРпскИ Књижевни ГлАСНИК.

не зна. После кад је свршио, он облигатно нариче и хтео би га вратити у живот: ако је ипак његово, ако се превариог Напослетку пресвисне и сезм, шта ли. То ваљање тог маторог човека и тог мртвог детињега леша по тлу нисам био у стању довољно гледати да бих на чисто извео ту тачку.

Ништа не мари ако има оваквих створова на свету. Зажмурићу најзад на то каква емисла има бирати нарочито и искључиво те одвратне стране човечјег живота, и сирове их нам пред очи износити, али у накнаду тражим, кад их на бини видим, да радње оних у којима су оне проистичу из њих самих и њихове средине у којој живе, где су се родили и одрасли и где ће умрети, а не из застрањености пишчеве, који у овом случају нема ни то оправдање да меланхолично или песимастички гледа на свет и на наше витлање и гложење по прлој земљи као кад се жути мрави кољу.

Не, ово је обична застрањеност која чак ни себи није доследна. Узгред сам поменуо како чудно одјекује из уста тако рђавих створова, као што су жена и њен драги оно пренемагање о потоку и славују. Што ту писац, који не зазире од толиких гнусних ствари, није био јунак те пустио те интересантне особе да кажу оно што им је на врх језика. Видећи се ким имам посла, ја сам то и очекивао од тог дуета. Па онда шта ће некакав чичица који вочи неваљалу жену као своју кћер и покушава да је изведе на прави пут Он је добар и предобар, те шта ће у овом по избору рђавом друштву, кад је за радњу у драми пре од штете 7 Треба ли то да значи како добро нема. утицаје на зл07 Симбол, дакле, један. Ако овако будемо мислили, придаваћемо, све ми се чини, писцу намере које није имао. Овим недоследностима себи самоме пре he лежати узрок што ce Туцић још није потпуно оцепио од оног, како нова струја ематра, шаблонског, неистинитог начина. писања. позоришних комада.

(О комадићу у једном чину »Света лаж» од сина