Srpski književni glasnik
ПУТУЈУЋЕ ДРУШТВО. 405 нован. Што ме будиш рече и стаде зверати не могући никако да се разабере шта је то: нема ни Митровице, ни касе, ни публике, — а он још једнако лепо чује оркестар. — Ама ово негде баш свира! А2... Чујеш ли ти, Бога, ти, жено 7
— Па да боме да чујем! вели му жена. Па зато те баш и будим! Оди на прозор; оди, да видиш чудо!
— А шта је то 2
— Оди, оди! Наше се коже тиче то, наше!
— Шта, шта 2! рече и полете отвореном прозору кроз који се лепо чула свирка како се све више и више примиче. А шта му то сад значи 2! запита и погледа жену.
— Ето шта значи! вели жена; само нам је још то требало!
— Па шта мислиш Ja cy? запита директор жену.
— А шта ја знам! Знам само, да не ваља ништа !
— Чек, чек'! вели директор, и чучнувши мало гледаше кроз прозор горњега боја. Виде једну шарену гомилу која се све више и више примицала амо. — Е, наздравље нама! — Офајдисмо се и ми, те ће и они!...
— Ама, какви су и који су то7 А7 Шта мислиш да су 7
— Ама па конкуренти! Конкуренти на ово оскудно време !.. И без њих зло, а с њима ће, наравно, још горе!
— Јао, жалосна! Еј, наопако нам звонило!
— Може ли то издржати овдашње и иначе стегнуто грађанство; и нас и њих, може ли издржати !7 То питам ја тебе! викну бесно управник.
— Ух, ух! Еј, малерозни Димићу! И кад сам ја за тебе пошла !
— Може ли ова бедна варошица да издржи два друштва! викну још јачим гласом управник. Говори! Одговори ми, шта си се скаменила ту!
— Добро! Па ко мислиш да су
— Па циркус! ... Ко ће други се музиком и у костиму и да иде кроз варош, ваљда неће глумци! Ама зовем ли