Srpski književni glasnik

484 СРПСКИ Књижевни. ГЛАСНИК.

— дато што се у овој струци, овде у нашој земљи, не трпе школовани људи. Ја сам доктор права, али то. кријем, и не смем ником рећи; јер кад би министар дознао, не бих добио службу. Један мој друг, такође школован, морао Je, да би добио службу, поднети уверење како никад ништа није учио, нити мисли ишта учити па је добио службу, п то одмах добар положај.

Још сам се неколицином разговарао, а између осталих MH се једним униформисаним чиновником, којп ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици људи који припадају опозицији.

Ја сам га тешио због тако страшне неправде, која се чини према њему.

Затим сам разговарао са једним богатим трговцем који ми причаше много из своје прошлости; а од свега тога сам запамтпо само то како је пре неколико година држао први хотел у некој паланци п како је страдао због политике, јер је оштећен са неколико стотина динара; али је одмах после месец дана, кад дођоше на владу његови људи, добио добре липферације, на којима је зарадио 'велики капитал.

— У том, вели: он, паде кабинет.

— Па сте опет етрадали7

— Не, повукао сам се е политичког поља. До душе у почетку сам помагао наш политички лист новцем, али нисам ишао на гласање нити се јаче истицао у политици. Од мене је доста и то. Други нису ни толико чинили... А и уморила ме политика. Шта ће човек да се ломи. цезлог века! Сад сам дошао Господину Министру да га молим да ме о идућим изборима избере народ за народног посланика.

— Па то ваљда народ бира“

— Па, како да вам кажем“... Јест, оно бира народ. тако је по уставу; али обично буде изабран онај кога полиција. хоће.

Кад сам се тако наразговарао с публиком, приђем“ момку и рекох му: