Srpski književni glasnik

539 СРПСКИ Књижевни ГЛАСНИК.

лета индустрије, подижу се нови градови за које се у доба Карла П једва и знало. Манчестер, који је 1685 бројао 6000 становника, броји, 1760, 40 до 45.000. У истој сразмери порасло је становништво и у Бирмингаму, lileфилду, Лидеу итд. Али, ти градови, и ако спадају у најмногољудније, и ако предетављају главне индустријске центре, не шиљу у ХУШ веку ниједног посланика у Парламенат. Зашто7 Зато што су они за време Тјудора и Стјуарта били тако незнатне паланке да нису заслуживали краљеву повељу. С друге стране, многи стари, историјски градови с повељама, све више и више опадају. Тамо где се пре једног века дизао велики, многољудан грал. остао је сада само један оронуо зид се два три кућерка наоколо. Град је готово ишчезао, али су га његова поштичка права надживела. и они који ту још станују шиљу и даље посланике у Парламенат, ма колико их на броју било. Ако Манчестер са својих 40.000 становника не бира ниједног посланика; стари Сарум са евојих дванаест бирача бира два посланика. Има четрдесет и шест градова са не више већ по педесет бирача, и тих четрдесет п шест градова бира деведесет посланика. С оваквим „трулим градовима“, како су се они називали, бирање посланика постаје права комедија. Они се често налазе углобљени усред имања каквог богатог племића; њихови бирачи зависе од тог племића, и онда њихово право избора прелази у ствари са њих на њега. Сви важнији пирови пмају на свом расположењу неколико „трулих градова“, за које они именују посланике по својој вољи; сам војвола Норфолк господар је једанаест „трулих градова“. Где пак то није случај, оно неколико људи којима у једном „трулом граду“ припада право избора, обично се договоре па изнесу своје право на пазар: они бирају за посланика онога ко им више плати, и што од њега добију, то између себе поделе. Посланичка места купују од њих чланови Горњег Дома за своје рођаке и штићенике; а купују их и „скоројевићи“, људи који су се 0бо0гатили у колонијама, — нарочито у Инђији, пљачкајући