Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 559

речничке грађе. Поред свега тог рада у овом одсеку, прочитане су и у њима означене речи у 24 књиге са 615 табака, а исписано је из 21 књиге 22966. листића. Кад се тај број дода броју 528.126 листића, до сад исписаних и сређених, онда Одсек има свега 352,092 листића те речничке грађе. Кад се пак овом броју додаду бројеви: 138.543. листића речи црпених из народа п 265.928 лиетића збирке речи пок. Владана Арсенијевића, онда Одсек има укупне речничке грађе 756.#63 лисшића. 3. Егпорафски одбор и у прошлој години пмао је два одсека: један за спремање материјала за зборнике српскога фолклора и проучавање његово, п други за проучавање сриских села. За први одсек у прошлој години примљено је 18 збирака, у којима се налазе: У71 јуначка песма, 829 епско-лиреких и женеких песама, 101 припеветка, 234 поеловице, 1440 загонетака и питалица, 17 бројеница, 23 поскочице, 3 врачања, 18 описа народних обичаја; сем тога један рад о српским народним мелодијама и три рала о јелима. За други одсек примљено је 157 радова о селима из разних српских крајева. До краја 1901. год. свега је примљено око 1260 описа села. 4. Одбор за Мариновићеву награду лобио је 6 радова, али ни једноме није досуђена. награда. 5. Одбор за Дучићеву награду добио је три рада, и досудио награду од 1000 дин. спису Ивана Иванића: „Из прквене историје Срба у Турекој у ХУШ и ХЈХ веку“. 6. Прочитани су неклорози преминулих почасним члановима Академијиним: Јови Илићу, Аћиму Чумићу, Стеви Р. Поповићу п Др. Николи Кретићу. На послетку т. Љуба Јовановић говорио је академску беседу о „Летопису попа Дукљанина“, после чега је проглашен за правога члана Сри. Краљ. Академије.

— 12. марта о. г. био је скуп Академијина председништва, на коме је, поред осталог, примљен знању ипзвештај Академијиног секретара, да су по захтеву извршилаца Крстићева завештања, а ради чувања у Академијиној архиви, данас запечаћене у два свежња све хартије и рукописи, у којима су покојникови мемоарп о јавном и белешке о приватном животу његову. Оба су свежња утврђена Академијиним и покојниковим печатом и на њима записано да се могу отворити на дан 12. јануара 1912. тодине. Ово су извршили и на завојима се потписали: извршилац Кретићева завештања, Алекса Фотић, адвокат; пуномоћник Српске Краљ. Академије за примање Крстићеве задужбине, академик (С. М. Лозанић и привр.