Srpski književni glasnik

586 СРпски Књижевни ГлаАСНИК. буде још у првим четама Савојскога, али то није могао постићи, већ је стигао к војеци на Дунав тек у доба, кад је Савојски прешао Дунав и отео Београд. Умешан и окретан, како је већ био, Теодор нађе начина. да се догура до свите главног заповедника, само не толико да се поучи у ратној вештини, колико да би најкраћим путем дошао до жељене части. Он је био од оних што су знали да се достојанства лакше постижу ласкањем моћнима и бављењем у околини таквих, него каквом било памећу и личном храброшћу, а није се устезао ни прибегавати разним средствима. Зато је и успео да се додвори Савојскоме. Бавећи се пак у непосредној олизини овога за знамените опсаде Београда и пораза Турака, који је ћесаровце направио господарима све северне Србије, овај пустолов имао је прилике да запази неке појединости, које бацају више светлости на најглавнији моменат рада главног заповедника, те су ове од интереса не само за потпуније познавање самог догађаја и умешности Савојскога, већ и овог пустолова, који је о томе оставио помена у својој аутобиографији.

15. и 16. јуна ћесарска војска била је прешла Дунав и искрцала се под Београдом. Потом је настало њено размештање а затим опсада Београда, са евих страна одвојеног од Турака. Ну турска посада у граду држала се добро, а на двадесет дана по доласку ћесареваца силна. војска турска, од две стотине хиљада људи, кренула се од Ниша. Њена прва одељења помолила су се на домак Београду око половине јула, а последњих дана месеца августа била се сва елегла и ћесаревце довела између две ватре. „Тада се Турци поставише на узвишењима, која опкољаваху положај ћесареваца, на даљину од миље и по, али фронт терена што га заузимаху, беше доста стешњен. Велики везир би још неразмишљен те се улогори у више двоструких линија према Сави и Дунаву, тако да се. то не даваше извршити а да противнику не открије свој бок у евеколиком пространству положаја.