Srpski književni glasnik

КРАЉ ТЕОДОР 1 КоРСИКАНСКИ Но

Оваке разлоге Савојски је изнео и. у ратном већу, и они су могли потпуно убедити свакога о умесности суђења Савојскога. Па и Теодор је био убеђен да друкчије није могло бити. Њега је говор главног заповедника „био очарао толико да му је речи ематрао пророштвом о успеху m радовао се што ће имати прилике да се корчети за свој будући ратни живот.“ „Треба талента кнеза Јевђенија, одушевљено уекликује Теодор у својој аутобиографији, па моћи говорити убедљивом п војничком речитошћу, која му беше својствена! Он с нама уђе у појединости свих могућих покрета Турака, у колико се тичу његових планова. Па пошто сам се надивио његовом здравом разуму пи увиђавности, изиђоемо уверени у тачност његових погледа и у успех што ће га постићи његова стрпљивост и мулрост.“

Али и ако је Савојски врло речито бранио свој план у ратном већу, и ако је то исто чинио п пред овом двојицом, ипак је он мислио обратно ономе што је говорио. Он је имао намеру не да чека да га нападну Турци, већ он њих да нападне у њихову логору, а онако је говорио што је рачунао да Турци имајући доста достављача у ћесаревој војеци, те могу бити извештени о одлуци ратног већа и осујетити му план, па је хтео да лажно обавештене Турке изненади својим нападом. Савојски у овај мах није имао поверења ни према коме па ни према пустолову Теодору, зато је пред њим онако бранио план, по коме није мислио поступити. Зато је. по одласку свих из свога стана, призвао свог тајника и поузданог и поверљивог графа Палфија те с њима средио писмена наређења за све команданте о нападу на Турке сутра у јутру. И доиста сутра дан у уречено доба ћесаревци нападоше Турке, један их део уништише а остале нагнаше у бегство, и задобише огроман плен. Даља пак последица би: прво, заузеће Београда, а потом широм отварање капије за продирање на југ.

(Свршиће. се).

Јов. Н. Томић.