Srpski književni glasnik

154 Српски Књижевни Гласник.

шао је тренутак да се прибере и да прегледа резултате своје политичке акције. Та је акција била значајна. У скупштину Je ушао с репутацијом великог адвоката из унутрашњости. Своје место изабрао Je Ha левици, на оној страни која је у том тренутку представљала оно што ће он доцније претворити Y „републиканску одбрану“, а што се већ тада звало „републиканска концетранија.“ Својим говорничким телентом и окретношћу у политичким аферама од првога тренутка привукао је на себе пажњу. Говорнички таленат Валдек-Русо-а особене је врсте. Његова фраза није ни бујна. ни звучна, ни реторска: она je прецизна, јасна и тачно сведена Ha оно што треба рећи, без украса и без претеривања. Она чини утисак оданете стреле која лети својом путањом правце циљу. Аргументи су до крајних граница развијани пи распоређени тако, да се мисао јавља у својој пуној снази. Својим снажним и сигурним гласом, хлалан, без покрета, Валдек-Русо усред вике, протестовања, упадања у реч, е говорничке трибуне импонује и господари у једној скупштини која-је навикла да слуша илаховите говорнике, који убеђују лармом, расинајући речи п покрете. Он устаје, као пзвестилац законског предлога о судској реформи, против независности судија, бори се. упоредо с Гамбетом, против клерикализма у коме види највећег непријатеља Републике. И кад је Гамбета, 14 новембра. 1880, склопио Велико Министарство, ВалдекРусо постаје министар унутрашњих дела. Као министар он продужује свој план рефорама. Република у то доба још није била узела у решавање чиновничко питање. Окружни. началници, од којих су многи служили под Наполеоном Ш, имали су одрешене руке и служили се својом влашћу да што више штете учине Републици. Валдек Русо чини први корак централизацији и своди окружне началнике на просте помоћнике министра унутрашњих дела. Његове „радикалне“ тенденције већ се rana појављују. Оне су Jom већма испољене у законском предлогу о радничким синдикатима. који је поднео као министар