Srpski književni glasnik

Зона ЗАМФИРОВА. 409

весте не украдну нџку минђушу из дућан.. И да се кара сас селеке мечке оне! А. прилега си на чорбаџи-Замфирово . дете да си седп у дућан, да си руча с момци и чираци на ћепенак, куде евет пролази, — п да се кара сас селске звери!.. Па тип се мори у паре не разбираш; не знаваш што је повише: два гроша е-љи миланче“!2 Ех, аџамија што је

па лудо!.. Ти миришеш на јоргански памук —, зар сп ти па за ћепенак, еснафска жена да си! Да се зовеш, ете, мајетор-Маниница!... И она луда п брљива бећар-Дока, — да ти се пала тетка!..

„Тија вода брег рони; кап камен дуби“ вели стара, пнекуством освештана реч... И тако се п овде збило. Силни савети п опомене, учинише на послетку евоје. П Зона као да подлеже. Силно јој се уврте у главу п силно је усправи и подиже помисао: да је она чорбаџпска кћи и

прва лепотица. То беше доста да је често -— као п све које тако држе много на себе пи на лепоту евоју — и

ако лепа, изгледала врло глупа! Промени се као п све што се у свету временом мења...

И сада се изменише прилике п улоге. Сад је Манча гледа онако као некада она њега, а Зона њега мало боље него он њу некада. Алп је п Манча био п поносит п пмао неки евој начин и тактику, тако да је назовем. Кад је на њу непрестано миелпо, природно је да је желео п да је види, а још прпродније да ју је чак из далека опазило оштро око његово, а знао је п све хаљине њене које су боје, и из далека му падала у очи. Алп и ако је увек видео, није је увек џ погледао. Кад прође поред ње, једарел је погледа а нет пута прође мимо ње као да је и нема на свету: једаред је и погледа и заглела се у њу, а опет другом неком приликом пређе преко ње оком тако равнодушним п уморним погледом као да је то неки нахерени дирек од општинског фењера а не витка пи лепа Зона хаџи-Замфирова!... А њу је то силно љутило, понос

К Стопарацк, пола 'динара.