Srpski književni glasnik

МАЛИЈА. 134. Н. 43

трупе био је Матија Бан. Бан који је у младости својој

био у Дубровнику најпре. добар ђак а после фратар и „еврзимантија“, пи који је рано отишао пз Дубровника у свет, не остављајући о себи јачега сепомена међу својим земљацима, вратио се 1849 годане у Дубровник након десет година странетвовања, с великим ауторитетом који је себи прибавио својим писањем и нарочито својим лепим положајима и везама у Србији. Дошло му је тад u веће искуство, јаче познавање српеких п словенских интереса, шири и толерантнији погледи на општу српску

ствар (он сам каже: „и ја, када сам дошао у Србију,

био сам противан свему што.., али почем се отресог окова предјелне себичности...“), и све је то могло утицати да се њему повери важни посао уређивања алманаха. Он је заједно е Медом Пупићем уредио прву свеску његову (1549), н сам после п оне друге две, које су, после познате размприце књижара Мартекинија са дубровачким књижевницима, штампане у Загребу (1550, 1852). Он је не само по имену него и у ствари био уредник, добар уредник. Он н. пр. брани и слави тадашњу групу својих колега (в. увод у П свеску); он им препоручује, њима и лругама, да пишу у прози пошто није сваки за стих; он их уводи у овај или онај род поезије као нпр. Водопића у идилу п еклогу; он држи и установљава критику књижевну (сам каже: „наумпо сам да у нашем Дубровнику подигнем столицу таквој критици“); он је можда п дао идеју да се и у Дубровнику крене овакав један зголан алманах налик на „Забавнике“, „Ураније“, „Данице“, „Гранце“, „Голубице“ п др., које су Давидоваћ, Тирол, Вук, Милаковић и Светић по разним српским крајевима кретали и уређивали, пт.д. Њему понајвише пма да се припише у заслугу или у грех све mrro Je „Dubrovnik“ лепога и корпеног изазвао или промашио. Остављајућн на страну пуну критику радова у овом алманаху, учинићемо само једну општу напомену, а Ta je: ja „Dubrovnik“ није прикупио око себе све што је ерпеко, него само што је било Срба католика. Група ojy je „Dubrov-