Srpski književni glasnik

TO а 140 СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

ИЕ“ прелдетављао, била Je само група католика Срба; православни су имали као свој орган „Српеко-далматински магазин“ којем је био урелник Ђорђе Николајевић. sa Ни Срби са стране нису били сарадници: ни Бранко, на РА Његош, онда најчувенији (овај последњи врло близак Лу- 7 бровнику), нису написали ни једног реда у дубровачком

алманаху. Ову напомену, наравно, не треба никако ехва- У: гити као пребацивање. а Сем као урелник, Бан. је п иначе радио на овом фи алманаху. Он је написао, поред несама и сптнијих ствари. ; три већа и важнија чланка која ћемо ми сад укратко иретледати. Ри Први је „Основа свеславјанскога – језика.“ Бан је био панелависта. и то велики, крајњи. То се огледа и у и свима његовим делима, у песмама гле панеловенске идеје WP кипте, у драмама чак у којима ни један предмет није о узет из друге које историје сем словенске. Оно што је ra Томазео био у Шибенику, то је у маломе био Бан у Ду- и бровнику. Само што је Бан и даље ишао, и долазио до = илеја које не могу издржати критику п који се данас У олбацују као чисте сањарије и шимере. Једна од таквих илеја била је она о свесловенском језику коју је Ђан | ревносно заступао у чланку о којем говоримо. У том i чланку, који је у осталом живо писан, он тражи да се начини један општи „свеславјански“ језик, и налази да 1 је то тражење сасвим природно пошто су данашњи сло- ; венски језици само наречја јелног општег свесловенског језика који се распао и разлробио, попошто је стварање пи општег језика само враћање на оно што је било. Нала- az зећи да се словенски језици већ тако развијају како ће се временом стопити у јелан. језик (интересантип су Ta шу

разлагања, поако су махом натегнута и силом навијена како ће општем закључку волити), налазећи н. пр. да је словачко „наречје“ врло добро уведено у књижевност не

би ли“ послужило као спона између чешког и пољског у њиховом допнијем стапању, HM ла се бугарско „наречје“ приближава српском, као што се хрватско већ прибли-