Srpski književni glasnik

460 ~ СРпски Књижевни. Гласник. олике, као Катон, Сципион, Помпеј и други били су већ помрли, а остао је још он једини.

Када 15. марта 44. године пре Христа завереници Марко Брут, Гај Касије и други убију ликтатора Цезара. настану после Цезарове смрти догађаји, који су Цицерона и против воље му увукли опет у политику. 'Po буде узрок, те се он у политици сукоби и са Антонијем, који је био Цезару друг у консулетву. Првих дана после Цезарове смрти Антоније се крио, јер се бојао својој глави. Антоније је крио и намере своје, одгађајући да их изврши, кад за то настану згодне прилике. Кад сутра се дан после Цезарове смрти већало у сенату о општој слози, био је у сенату и Марко Антоније. Антоније у сенату прелложи и сенат одобри да се Цезарове убице не гоне и не кажњавају, али да се изврши оно, што је Цезар у тестаменту наредио. Четвртог дана по Цезаровој смрти скупи се опет сенат, у ком је био и Антоније и Цицерон. Тада Цицерон предложи да се по примеру атинеком заборави све, што је било дотле. Антоније је говорио пријатељски о републици тако, да се мислило да јој он Hehe допније бити непријатељ. Али Антоније наскоро покаже шта мисли. Кад се одлучило да се Цезар сарани п порел тога, што је у слоболној лржави владао сам, говорио је на његову гробу Антоније. Говорећи, похвали он Цезарова славна дела пи његове највеће заслуге за отаџбину. У исто лоба развије Антоније крваву хаљину, избодену мачевима, у којој је убијен Цезар. Беседом тако ражали и распали народ. ла је народ одмах се буктињама пошао кући Брутовој и Касијевој. Ђрут и Касије, бојећи се нарола и Антонијева лукавства, отиду из града у своје покрајине, које им је сенат био одрелио. Цицерон отиле на своје добро. очекујући ту да види, шта ће бити. Чим је видео, шта намерава Аитоније, намисли да остави Рим и ла иде у Грчку, па ла се отуда врати друге гошине, кад на управу дођу нови консули и кад настану боље прилике, Кал се већ навезао на море да отпутује