Srpski književni glasnik

МАРКО ТулијЕ ЦицЦеЕРОН. 461

у Грчку, ветар га однесе у Регије. Одатле отпде Циперон у Велију. Ту нађе Брута и многе људе, који су дошли из Рима. Ти га људи замоле да се врати у Рим и да се заузме за репубику, Цицерон је знао да неће моћи спаети републику, али ипак одлучи да се врати и да последњи пут огледа борбу у политици. Никад се Циперон није показао тако смео и слободан као у тој борби. Аристократија, коју је Цезар понизио само ради своје користи, прикупи око себе све оне, који су хтели да очувају републику и претвори се у републиканску странку да брани републику од деспотизма. Душа. те странке био је Цицерон. Слога одличних грађана одушеви Цицерона још више против деспотизма. Нико толико смелости није показао као он, па ни он није показао већу смелост и одлучност ни у завери Катилининој. Не само да отпочиње борбу први, већ шта више наставља он ту борбу е подједнаком снагом до краја, док га на послетку није и живота етала.

По повратку својем у Рим, уморан од пута, не дође у сенат, ,који се 1. септембра 44. године био скупио у храм Конкордије. У сенату је био п Антоније и било му је криво, што у сенат није дошао и Цицерон, па му је стога и претио. Сутра дан у сенат дође Цицерон, али не дође Антоније. Тада је у сенату Цицерон говорио прву филипику. У тој првој (а има их 14) својој беседи против Антонија казује нам Цицерон прво, зашто је отишао из града и зашто се вратио, а затим напада на Антонија и његов политички рад. Цицерон је завршио, као што је и почео. Његов говор против Антонија охрабри и друге људе. Цицерон се тим користи и намисли да прикупи око себе браниоце за републику, али њих је било мало, а што их је и било најодлучнији републиканци били су са Брутом у Грчкој. Једино, што је Циперон могао учинити, то је да прикупи око себе рали одбране републике умерене грађане свих странака. У једном својем писму Квинту Корнифицију узвикује он Теренцијевим речима: „Сад овај дан другп живот доноси и друго вла-