Srpski književni glasnik

ПозоРИИШНИ ПРЕГЛЕД. 465

у свету и шаљући у тузи своје последње збогом љубави п пријатељству, Мариана ће додати:

— „Али није празно у моме срцу, Октаве. Зашто велиш: Збогом љубави 7“

— „Ја вас не волим Марпана, рећи ће Октав: Целио вас је волео“, п та проста, хладна п тужна реченица одговара свој загонетци у комаду.

Као у Целпу п Октаву, у тужној фантазији Мариaun ћуд, п у Валентину, у комедији Не зареци се, Мисе даје „велики део себе сама.“ Мисе је био Целио, пееник „Мајске“ и „Октобарске ноћи“, песник сонета и елегија, пееник

... невиности. Песама, љубавних сањарија, семеја, дечјег разговора И оне непознате чари којој нико не одолева, Која је задржала Фауета на прагу Маргаритином, Чедности првих дана...

или Дон Жуана у двадесетој години,

Замишљеног као љубав, лепог као Геније Који као гранчица још дршће под звездом живота, И који је пао на земљу, као Христое, да голи и трпи...

Мисе је у раскалашном, разочараном I безбрижном Октаву, који је нашао утехе у вину и риђој Розалинли, који неће можда као трагични Дон Жуан,

... живети у крчми

Између два угљара посађена око пећи,

Почађале браде и тренавица;

Док га једнога дана не видите где дрићући и потамнелих очију.

У своме огртачу, епава под Фењерима, окрвављена лина и поцрнелих лактова,

али који је и у Иарнациној ћуди врло меланхоличан, у евом своме немарном разврату, ћефлеисаном забораву, и насмејаној песми вину п безбриги.

Мисе је у Валентину, немарном п скентичном ден-