Srpski književni glasnik
ПозоРИИШНИ ПРЕГЛЕД. 465
у свету и шаљући у тузи своје последње збогом љубави п пријатељству, Мариана ће додати:
— „Али није празно у моме срцу, Октаве. Зашто велиш: Збогом љубави 7“
— „Ја вас не волим Марпана, рећи ће Октав: Целио вас је волео“, п та проста, хладна п тужна реченица одговара свој загонетци у комаду.
Као у Целпу п Октаву, у тужној фантазији Мариaun ћуд, п у Валентину, у комедији Не зареци се, Мисе даје „велики део себе сама.“ Мисе је био Целио, пееник „Мајске“ и „Октобарске ноћи“, песник сонета и елегија, пееник
... невиности. Песама, љубавних сањарија, семеја, дечјег разговора И оне непознате чари којој нико не одолева, Која је задржала Фауета на прагу Маргаритином, Чедности првих дана...
или Дон Жуана у двадесетој години,
Замишљеног као љубав, лепог као Геније Који као гранчица још дршће под звездом живота, И који је пао на земљу, као Христое, да голи и трпи...
Мисе је у раскалашном, разочараном I безбрижном Октаву, који је нашао утехе у вину и риђој Розалинли, који неће можда као трагични Дон Жуан,
... живети у крчми
Између два угљара посађена око пећи,
Почађале браде и тренавица;
Док га једнога дана не видите где дрићући и потамнелих очију.
У своме огртачу, епава под Фењерима, окрвављена лина и поцрнелих лактова,
али који је и у Иарнациној ћуди врло меланхоличан, у евом своме немарном разврату, ћефлеисаном забораву, и насмејаној песми вину п безбриги.
Мисе је у Валентину, немарном п скентичном ден-