Srpski književni glasnik

skot J из | i " r ~ ad Ра » } a ~ NA t 1 Р, пе и CO VO ia + из зе, ya? STV те и GE ( у 470: 7 епски ena ДАСНИК Pid

*> Код речи Ван, Јег, р!.—е, изосет тављено je n значење:

њи. грађевина, и да у том случају у множини не гласи Bane |. већ Hautem (oj jeaHmne die Baute a woja će we упогреб- | У љава), јер како би иначе ученик по овом речнику знао с: шта значи H.HDp. Hewer werden bei uns viele бТешћеће E Ne Bauten aufzefiihrt ?

Ilyeguny Drangsal rpećano Je osaauuru ca die a He das. \P. F. L. Hoffmann, Wiorterbueh der deutschen Хргасће nach dem tandpunkt ihrer heutigen Ausbildung. 1590, Cr. Предић, Нем. Граматика erp. 50). 5

Код речи дах Ergebmis стављено Je kao прво значење „догађај“ (које је могло и пзостати), па после“

„иеход“, „последак“, чему биемо ми додали, и ако туђу, „резултат“, јер како стоји у речнику, могао би Ce MOчетник лако преварити и превести Јах КЕгеећих Јег Un- син tersuchung ca „догађај“ место „исход, резултат истраре.

Mecro „Ттбћиев кулучити“ треба да етоји frobnen, ory,ı Frohndienst: Jep Тбћиен специјално значи „кулучити | (предати се) страсти, пороку“, отуд dem Laster frohnem а не frohnen. : VU MIN

„Gehalt, der, pl. Gehšilter, npoerop, Meero, canpikaj,.7 54 плаћа“. Прво, именица дег бећаћ не значи „простор“ (дег Кашпт), а тако пето ни „место“, јер кад би то било, = + | сигурно би и у ерпско-немачком делу ове књиге код Рени 2 „простор“ и „место“ била и реч Сећаћ, а тога, видимо, нема; даље, кад значи „садржај“ (Јег Јпћан) онда јој је множина (ie бећаће, а облик Сећаег бележе. они она граматичари који узимају да је именица Gebalt средњег : - И рода кад значи „плаћа (илата)“, 29%

„Handelsivehtig — uan,ip.ben"* Ouhe aa je иптамиарска погрешка. место bindelsichtig: даље, „џандрљив“ значи по иијЧвећ (као што је у П делу на стр. 357), а bi Hindelsiehtig ода а значило би, по свом постанку, „кавгаџија, који palo IO ie а | подева кавгу,“ Џанлдрљива може бити и баба, али тешког као ће јој ко) придати атрибут Mindelsiehtig т.ј. да ДЕ А дева кавге.