Srpski književni glasnik

КАКО СЕ Умире. 497

Г. Русо се јаче забрине кад год је види бледу, с руменилом на образима. Али му трговина одузима све време, и не може једнако да трчи за женом ла је пази. По неколико недеља не може да нађе минут времена да говори с њом о њеном здрављу. А кад је чује како се понеки пут суво закашље, он се љути, натерује је ла пребаци шал и Ja се прошета с њим по Јелисејским Пољима. Али се Адела враћа још уморнија, и кашље још више; Г. Русо се наново сав предаје трговачким пословима; на болест се опет заборавља, до нове кризе. Тако је то у трговини: ту човек умпре немајући времена да пази на себе. i Једнога дана Г. Русо изазива лекара на страну и пита га искрено да ли је болест опасна. Лекар најпре „увија како све зависи од природе. како је он видео да прездрављају и много тежи болесници. Затим, кад га је Г. Русо сколио питањима, признаје да Госпођа Русо има јехтику, и то у доста развијеном степену. Муж побледи као крпа, кад је чуо шта каже доктор. Он воли _Аделу, ради дугих мука што су их препатили заједно, пре него што могадну јести белога хлеба сваки дан. Она му није само жена, она му је у исто време п ортак,п он добро зна, њену вредноћу и способност у кослу. Ако је изгуби, биће тешко и њему и његовој трговини. Али треба да буле храбар: не може тек затворити дућан да би се сит исплакао. И због тога он не да да се на њему ишта примети, и гледа да не уплаши Аделу изилазећи пред њу с уплаканим очима. Затим“ опет улазп у поеао, и после месен дана, кад се сети ових тужних ствари, убеди сам себе да се лекари често варају. Његова жена не изгледа белеснија. И тако је он гледа како умире полако, не жалећи много за тим, расејан због својих послова, очекујући катастрофу, али одлажући је на неодређено време. , #5

Адела каже покаткад: : S

— Кал будемо на селу, видећеш. како ће ми бити

Di 52