Srpski književni glasnik

У КврРГАМА. 5193

Удри, и мучи, и притежи јаче,

Ал' знај да неће прећи моје усне Ниједна речца што моли ил' плаче, Ни бапске клетве, ни слабости гнусне! Улри, п мучи, и притежи јаче!

An докле редом деца, људи, жене, Ропћу n пиште, бедни, покрај мене,

И ропеки клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве и вапаја њини Летеће мирно дух мој у висини

Ко морска ласта над широким морем!

М. М.-РАБИЋ.