Srpski književni glasnik

о

СТАРА СРПСКА ЦрРКВЕНА ДРХИТЕКТУРА. 51

јим је требало. лаље ићи. Не штити и не карактерише један народ. само његов језик, него п његова култура, "односно. његове разнолике културне тековине п творевине, јер народ који и на овом пољу нема тековина, или их има али не сачува, изгубиће се, претопиће се у други суседни народ чија култура њиме доминира. Народ са својим језиком а туђом културом, немајући свога културног обележја, губи своје значење као народ, губи свој 'народни карактер и дух, губи дакле своју пндивидуал'ност. Шта више, кад један народ налмоћном укорењеном "туђом културом изгуби своја остала национална обележја, он може временом и свој језик да изгуби, те да сасвим · престане да живи као народ. Што је пак тих тековина више по разноликим правцима духа п развијености живота народног; што су оне већма у народу распрострањене; што су оне (било у њему поникле или у току времека с народом саживеле п развијене). у народу већма укорењене, то ће и његова отпорна снага у борби за национални опстанак бити већа. У колико је пак пдентичкост тих разноликих тековина у појединим правцима из разних покрајина српског племена јаенија, одређенија, у "толико ће то бити и јачи доказ за утврђење истоветноети народа тих разних покрајина. Та сличност или истоветност у схватању и давању израза свему оном што је везано за дух и живот народни, поред све политичке по„цепаности његове н свих јаких а најчешће штетних ути цаја разноликих туђинеских култура, показаће да је на дву опет једна иста основица, душа једног истог народа. Такав је случај са српским народом, који је својим кул"турним тековинама, у свима покрајинама где се налази, показао идентични карактер. Што је он то показао, лежи више у консервативности духа његова него у његовој националној свести, јер је он, живећи вековима патријархалним животом, сачувао у многом погледу и до данас у клици своје особине пи ако није имао увек јаке наци"оналне свести. У прошлом веку нарочито у другој ње"товој половини, туђинским утицајима почео је он поне-

O ~