Srpski književni glasnik

СТАРА ОРПСКА ЦрРКЕВЕНА ДРХИТЕЕТУРА. 521

лежја и тековина народних не треба разумети тако, да су оне по тим групама строго одељене једна од друге. Од наведених обележја и тековина има и таквих које делом могу да носе и карактер друге групе, не строго само оне у коју су убројане.

То је та огромна грађа која лежи у народу, а чији сам замашан значај и важност покушао да изнесем и утврдим. Не велим да износим што ново. Сви интелигентни синови српског племена који разбирају о свом народу, који воде рачуна о напретку његовом, више мање ово знају, па је баш с тога и чудно, што се на овом пољу тако мало урадило па и данас тако исто мало ради. Све што је урађено, или што се и данас ради, потиче поглавито из добре воље појединаца, који су прожети тежњом да свом народу послуже. Али је та снага према огромном послу мала, и цео рад до сада носи тип више случајног или узгредног посла. Често пута има се и добре воље али без довољно спреме п разумевања, те је тако некритички прибрана грађа често без вредности. Па с тога, а и што се та грађа све већма губи, пропада, треба прионути на што бржи и интенсивнији рад. Али се без системе и плана и довољних средстава таква грађа не прикупља, ако се мисли да она добије вредност коју треба да има. Таквим би послом требао да руководи онај који даје највише гаранције да ће се ти послови урадити као што треба, и мислим да је за тако важан посао у првом реду позвана Српска Академија. То би јој било најблагодарније поље рада, а тиме би и најбоље послужила своме народу.

Сва досадања излагања, ма MH да нису у свему опширна, држим да су ипак довољна да се јасно увиди и утврди значај и важност прибирања разнолике грађе из народа, као специфично његових манифестација духа, укуса п схватања.

Та грађа критички, по извесном емишљеном плану и систему прибрана, публикована, према потреби обра-