Srpski književni glasnik

ДЈЕМЉОТРЕС У ДУБРОВНИКУ. BO: струким појасом сасвим HOBUX зилова. У њој је било десет или дванаест хиљада душа. Сенат се састојао из триста племића. Свакога су месеца бирали новога кнеза, а свакога дана једнога заповедника града. Баш кад смо ми 'етиглп био је избор, п зато емо у варош ушли тек на Лазареву суботу. Улазећи у град били емо примљени од десет или дванаест сенатора, и Г. посланик Холандије био је одведен у једну кућу која је за њега намештена, а ми смо узели једну засебну. кућу, јер, пошто нас је с њим било више од чегрдесет лица, бојали смо се да. га не узнемирујемо. Зато смо, дакле, замолили неколико сенатора и они су чам нашли једну кућу за пет господара, колико је нас било, п четири слуге, и то Г. Балтазар, син једнога вишег судије из Париза и писар ПЏариског Парламента, Г. витез Баљи, брат алвоката Великог Париског Савета, Г. ле Шармоа, Г. Шебо Алман, п Г. а' Етоал Гарден. У недељу по нашем доласку у Дубровник, Г. посланик позвао нас је на ручак и замолио ла будемо тако добри и пођемо е њиме да поздравимо кнеза, што смо и учинили, а у уторник је Г. посланик био почаетвован многим поклонима од стране Сената; среда је била одређена за јавну гозбу у част његову, алп је Бог друкчије наредио.

Јер у поменуту среду, која је била Велика Среда, у 6 сатп у јутру, када су сви становнини били још у кревету, земља се од једном тако јако затресе као никад до тада; цео град је у једном тренутку био порушен. Што се тиче нас који смо били још у кревету, ми смо били сасвим запрепашћени, и видели смо како се све руши. Ја сам још имао довољно времена да скочим с кревета доле и да учиним три или четгири корака, али најзад еве пале, и ја видех једну страну дебелога зида како је падала пи хтела да ме пригњечи, али, на моју највећу срећу, једна греда паде с друге стране и подупре зид, те ми направи као неку малу кућу. Алп су ми ипак ноге биле затрпане у камењу и тело сасвим притешњено, а. поред мене Г. Балтазар, који није био ништа повређен.