Srpski književni glasnik

И C Бет, У

ЗЕМЉОТРЕС У ДУБРОВНИКУ. 525

дневну светлост. Када нас опазише, упиташе нас да ли смо већ сасвим спремили новац да им дамо. Ми им олговоримо да нисмо, јер смо голи, али да би. ако би имали доброту да нам помогну, без сумње новац нашли,. пошто би се уверили да нас петорица имамо више од девет хиљада динара. Најзад нам. рекоше, на најсуровији начин на свету, да ће да оду кад ми немамо новаца. Ја се у том часу сетих да на руци имам два дијаманта, које сам им пружио кроз малу рупу кроз коју смо видели светлост. Тада они почеше да раде и копају, и најзад нас извукоше из јадног стања у коме смо се налазили. Када смо сагледали светлост, били смо веома изненађени видевши да није остала ни једна једина кућа. Ми смо молили наше ослободиоце да буду тако добри HN да још копају, те да извучемо и оне који су погинули и сахранимо их, и да покушамо мало да спасемо наш новац, али они нису хтели ништа да учине, надајући се да, кад ми будемо отишли, они могу опет доћи награг да све опљачкају. Ми најзад одосмо, пошто смо три дана и две ноћи били остали под земљом, без јела п без пића, и пошто емо били принуђени више него двадесет пута да пијемо своју мокраћу пз руке. Прошли емо кроз рушевине и видели емо најстраховитије ствари на свету; чули смо само гласове самртника којп се нису могли видети, и морали смо, да дођемо до у пристаниште, да пређемо J голи преко више од четири стотине еамртника п мртвих телеса. Нисмо се много мучили да стигнемо у приетаниште, јер, осим тога што је град био мали, половина зидова је била пала. Пошто смо стигли у пристаниште, били смо врло зачуђени кад смо видели да су лве или три лађе биле разбијене. Ми смо се раепитали откуда је то, п рекоше нам да, кад је почео први земљотрес, сунце се помрачи, планина се расцепи, море пресуши, и пристаниште остаде суво више од седам миља у море, u лађе које су биле натоварене морале су насести и раз-

бити се. Киша од гвожђа падала је на варош п еве за'палила а нарочито барутне магацине, који су учинили