Srpski književni glasnik

Књижевни ПРЕГЛЕД. 537

пређе затим у шабачки, одакле дође у Београд; на том путу од Ужице у Београд обиђе манастире. Рачу, Боговађу, Петковицу, Чокешину и многе друге. Из Београда

се крене 17 новембра и упути се Крагујевцу, али не пре-

ким путем него гледајући да прође и цео руднички округ и нешто ужичког у исто доба; том приликом обиђе манастире Никоље, Вољавчу, Браћевшницу, Вујан и друге, а уз то и место везана за Карађорђа и Милоша: Тополу и Добриње. У Крагујевац је стигао ваљда крајем новембра и ту завршио своје скоро четворомесечно путовање, пишући своју књигу и чекајући ваљда кнеза Милоша како му је овај још из Пожаревца наредио, да му поднесе усмен реферат и да се одмах крене за своју „pe3aHденцију“ Сент-Андрију.

Кад је Јоаким тако узак круг рада себи одредио, наиме да само манастире по Србији опише и од тих описа „да састави у главном своју књигу, природна је ствар да је његова књига остала сувопарна и без интереса за обична читаоца. Његова је књига један низ шаблонских описа манастира и један регистар старих књига и црквених „утвари“ по манастирима; све то уоквирено сувим описом пута (са нешто мало помена о његовим неинтересантним доживљајима на путу) који је исцепкан на ситне одељке и заглавља као у каквој географији. Још ,су ти описи манастира и њихових старина далеко од тога да буду стручни и тачни. Додуше ти описи, какви су да су, имају своје врелности и учинили су коју услугу, али колико је Јоаким пропустио лепога и интересантнога у ондашњој Србији само ради тих описа минастира и старина у њима! Онда је још све врило по Србији, и цео тај процес врења могао се лепо описати или назначити у књизи. Било је н.пр. локалних буна: баш те године кад је Јоаким путовао била је у пролеће Чараџићева буна, годину дана раније била је Ђакова буна, "четири године пре ове била је Абдулина, а није много година било протекло ни од Милошева и Карађорђева устанка. Тада је остајало пуно видљивих трагова тих