Srpski književni glasnik

ПозоРишни ПРЕГЛЕД. 543.

наћи драматичар лун инвенције, опажања и вештине, са свом речитости коју је могао показати лиричар и етилиста. Је ли за то Метерлинк јачи у „Мона Вани“ но у ранијим делима, хоће ли ко више уживати у овом изме'реном и трезвеном класичном комаду или у збијеној, наговештеној симболичној драми Метерлинковој, мање савршеној и реторској, мање виртуозној“

Можда је ипак мало више драме у „Мона Вани“ но у „Незваној Гошћи“, но у „Домаћем Огњишту“ и „Слепцима“, или тачније, мало изводљивије драме, поузданијих и пунијих сценичних ефеката. Или, можда је само, смело би се рећи, у „Мона Бани“ више успеха за данашњу позоришну вештину. У тим развијеним диалозима, лиричним тирадама, у тој речитој, ритмичној и китњастој 'фрази има неизмерног градива за глумачку вештину. На несрећу само, такви се комади у Београду читају, али не гледају. Какав ће утисаки суд о „Мона Вани“ понети из Народног Позоришта гледалац који издржи онај мртвачки отегнут и прежватан диналог од читавог сата између Марка и Гвида Колоне, који кроз три чина не позна нп у јелном тренутку Мона Вану: да лије писац начинио онако мазном у првим реченицама под шатором Принциваловом , с оним заморно плачевним тоном у · првом MH трећем чину; и који чује Принцивала како“ кида, наставља и крпи ону заносну песму љубави пред коленима Мона Ване, у свом последњем одсудном часу живота.

Милан ГрРОЛ.