Srpski književni glasnik

БЕЛЕШКЕ. 557

цуеком језику, одакле га је наш сарадник г. Мих. Гавриловић преписао.

Народна. медецина. Из „Гласника. Земаљског Музеја у Босни и Херцеговини“ за 1903 оштампао је Тома А. Братић своје прилоге „Пабирци из Народне Медецине у · Херцеговини“ |Сарајево 1903, 49, стр. 28]. Ту је оппе народног лечења заразних болести, убоја, костобољи, грознице, водене болести, болести очију, рана, дечјих и женских болести. На завршетку је списак лекова који се употребљују у народној медецини. Књига је прегледно израђена, и занимаће све стручњаке. — Исти писац, из истога меета за 1902, оштампао је податке „Из народног вјеровања (у котарима Невесиње и Гацко)“ |Сарајево, 1902. 4%, 9]. поред бележака, о вештицама, чинилицама, вамиирима, стувама или стухама. —

Сраска. историска. библиографија. за 1902. — У најновијој свесци Летописа Мат. Српске (217 св. 116—136). наштамапао је Ог. Јован Радонић кратак преглед радова. на српској историји у 1902. години. Ог. Радонић је у овоме своме прегледу врло марљиво и савесно прикупио све расправе п чланке који се тичу српске историје од. најстаријих времена. Ово није само сув преглед садржине ралова из српске псторије, већ у исто време и кратка, збијена, савесна и објективна оцена њихова. Онима који се баве озбиљно овом науком, учињена. је. овом публикацијом лепа услуга

Расправа. о Херцег Хрвоју. — Један од најбољих данашњих историка на југу словенскоме, познат и са својих ранијих изврених радова, Ог. Фердо Шишић, доценат за Српеку Историју у Загребачком Университету, написао је исцрпну и у сваком погледу одличну монографију о Херцегу Хрвоју и његову добу. О овој књизи проговорићемо. другом приликом опширније.

А Народне Школе у Србији. — Баенословни Г. Андра Гавриловић опет је написао једну „књигу“, опет је ступио у ближе познанство са још једним фондом. Као „споменик Јована. Гавриловића“ изашла је његова књига „Народне Школе у Србији 1803—1815, скице за историју