Srpski književni glasnik

ГОСПОЂА ЂОВАРИ. ПРВИ ДЕО.

1. Били смо у учионици,' кад уђе директор, а за њим "један нови у варошком оделу и момак са великим шти-

оником у рукама. Они који су спавали пробудише се, и | сваки се диже као изненађен усрел рада.

Директор нам даде знак да седнемо; па онда окренувши се разредном надзорнику: | — Господине Роже, рече му нижим гласом; ево вам једног ученика кога вам препоручујем; он сад улази у пети разред. Ако буде добро учио и буде доброг владања, прећи ће међу старије, међу које спада по својим годинама. | Нови, који је био остао у углу, за вратима, тако 156 ла се једва видео, био је дечко са села, од својих петнаест година, и виши растом од нас свију. Имао је 2 равно на челу одсечену, као сеоски певац, и изглед мирног и врло збуњеног дечка. И ако није био широк. АЕ ди Ke раменима, његова блуза од зелене чохе с црним дугме 5: тима морала га је стезати под пазухом; а под разрезом

на зарукављу видео се првен зглавак навикнут да. је го. НИ Његови листови у плавим чарапама излазили су из неких Ае га 7 жућкастих панталона, врло затегнутих упртама. На но ЊЕ. гама је имао тешке ципеле, рђаво очишћене, оковане 3

~

„и SAJ. ~

ie клинцима. сржи e Отпоче слишавање. Он је напрегнуто слушао, па- = +. JE.bHBO Kao y NpKBH проповест, не смејући ни ноге Ba pp с

а прекрети, ни да се налакти; и у два часа, кад звоно за

задатке, Пре и