Srpski književni glasnik

~

ПозоРИШНИ ПрРЕГЛЕЛ. 5

спекулацијама Боркмановим, али је он још очувао пријатељство према пропалом директору банке. И, као два сурвана Бога, Боркман п Фолдал теше се и одржавају своје илузије. Кад у једном тренутку раздражења, у своме орловеком лету у недостижне снове, Боркман заборави ту доле, крај себе, незнаног поету, Фолдал ће посумњати у планове ЉБоркманове, Боркман ће посумњатп у таленат Фоллалов: Фолдал. Ја не могу ништа веровати што се противи здравом разуму... Боркман. Немогућно је ли 7 | Фолдал. Бар није било раније таквог случаја. Боркман. И не треба да буде код изузетних људи. Фолдтл. Закон не зна за такве обзире. Боркман. Ти ниси песник, Вилхелме...

Један горак тренутак разочарања, и пријатељи се растурају. Али ће се несрећни Фолдал вратити опет своме пријатељу, ла продуже живот илузија и снова...

Када Ерхард Боркман са Госпођом Вилтон напусти суморну кућу очеву, хитајући уз веселу звеку прапораца на саоницама далеко у нов живот и срећу, Боркман, напуштен од свих, појуриће такође напоље, на ваздух п слободу, да сам и без ичије помоћи отпочне живот п борбу изнова. И тада ће се на вратницама дворишта, указати из вејавице јадна фигура Фолдалова. Шта мислите! код своје куће, затекао је писмо своје кћери Фрилице: Госпођа ВБилтон, она богата Госпођа, повешће његову кћер у свет да је изобрази у муз' ци. И весели старац дојурио је да се радостан похвали своме старом пријатељу. Ту на друму, баш пред кућом Боркмановом, прегазиле су 'a неке богате саонице, али у својој радости, старац тај бол није осетпо... У тим веселим колима — он то није ни знао! — била је његова мала Фрида! Свејелно! У том безобзирном, неустављеном касу саоница, уз сребрни звон прапораца, преко грбаче старога оца, види Фолдал нови полет животу и уметности, наставак свога неугашеног надахнућа... Није он узалуд веровао у свој песнички таленат...

Милан Грол.

>

5 =