Srpski književni glasnik

,

а и а 4 А А

| и ве. :: SN

је. „у

ја

e. e e A 25 а 7, ~ 4 !

њи До koo” i

„ и

СЕ

“~.

: у, Ах

NOM

и

90) СРПСКИ Књижевни ГлАСНИК.

— Хехе! осмехну се презриво Таске: „Гаки нема, свирка. сака !“

— Е, дајте гу, подајте гу за неприлику, за Манулаћа тога, плану Дока. Ама послен да ви не бидне криво | кад. ете, стане да праћа шефтелије по други... |

— Што рече! Несрећо никаква! илану Таска и оне

друге две. Неје те ни срам; еснафека жена — па погле

како си збори! Кој да праћа шефтелије — зар чорба- 2: ба

џиска керка2! На кога да праћа “7 e — Па, поче заједљиво Дока, саг неће да праћа на бим- 4

башије и миралаје — зашто ги веће нема, — ама ће да И:

праћа на Рисјане, — а брука и тој... ; > — Зар чорбаџијка/... AV — Jlezee, oeMexHy се Дока, малко ли ги знам!.. Е, 55 5

што је била она Сика, турена у песну7 За кога се по- ИЕ

јеше у онуј песну. у онуј рисјанску срамоту нашу За кога се појеше; за еснафску, ели за чорбаџиску Сику: „Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш“...

Ако, дадо, ако, миралај ме зове, Миралај ме зове, на татли баклаву.“

— O Господи! крете се тетка Уранија и тетка Ка- |

, Би

лиопа од чуда шта их енађе. ? , сек : БА o „оку ер : 2

— Што је била, која је била, ете, та Сика у пеену 7 0 U)

туренаг Збори си несрећо грчка! развика се Дока, па заврши. А ти, Ташано подај си дете за онога Манулаћа, с берем ће да имаш убаво унуче... шебека ће имаш а унуче јок! рече u љутито залупи врата за собом и остави их запрепашћене. Само су се кретиле и викале: О Боже, о Господи! Што се напраји џумбус и резилк!

Толика ларма пробудила је наравно и старога хаџи Замфира. Морао се и он умешати и једва се разабрао, онако бунован, и сазнао у чему је ствар тек онда кад је испраћао Доку.

Е лошо ли сам зборила7 брани се Дока. Што

да неје прилика, кад емо, ете, једна вера...

Стари Замфир је умирује и све би се мирно свр-. шило да Дока није дирнула у сталеж,