Srpski književni glasnik

Госпова. Бовари. 95

крају, он употреби сву своју вештину, и, по ручку, сам собом донесе једну пирамиду, која је изазвала опште дивљење. Основица. јој. пре свега, беше четвороугао од плавога картона, који је представљао храм са портицима, са стубовима и малим киповима од гипса свуда у наоколо, у нишама пуним звезда од позлаћене хартије; затим је на

· другом спрату била кула од савојскога колача, окружена

малим бедемима од анђелике, бадема, сува грожђа и кришака од поморанџе; п најзад се, на горњој платформи (она је представљала зелену ливаду на којој је било стена с језерима од слатка и лађа од лешникове љуске) видео један мали Амор, који се љуљао на љуљашци од чоколаде, чији су се стубови завршавали са два природна пупољка од руже, уместо кугала на врху.

Јело се до у вече. Кад би се сувише заморили седењем, гости су устајали, шетали по дворишту или у шупи гађали новац на запушачу, па се враћали за сто. Неки, при крају, заспаше и захркаше. Али кад дође кава, сви оживеше; узеше певати, огледати снагу, носити терете, покушавати да подигну кола на рамена, говорити раскалане пошалице, љубити жене. У вече, при поласку, добро назобљени коњи ес тешком су муком улазили у рукунице; бацали су се, пропињали, штранге су се кидале, а њихови су еопсетвеници исовали, или се семејали; и целе ноћи, при месечини, по путовима у околини, јурила су кола у највећем трку, одскачући на олуцима, прескачући преко гомиле шљунка, ударајући о стране пута, а жене су се нагињале кроз врата да дочепају дизгине.

Они који беху остали у Бертоу пили су целе ноћи у кујни. Деца беху поспала под клупама.

Млада беше замолила оца да је поштеде од уобичајених пошалица. Међутим један рибарски трговац, њихов сродник (који чак беше донео као свадбени поклон две рибе) почео је био прекати устима. воду кроз кључаницу, али чича Руо стиже баш на. време да га спречи, и објасни му да озбиљан положај његовога зета не допушта такве непристојности. Сродник, при свем том, једва попусти овим

и