Srpski književni glasnik

“ ti

НЕ

Аз У

па

меч, ва 14 “ ”

о

oi AN ON

ODN NA

PRVOM о Каја У, ka # .» Ћ > .~ и пита 7 ТИПГИЋА.

Ри пе #77.

Заборављен предбо у пропланку дугом, SA : Обале под тешком тишином и травом... Ту вечерње воде шуме тихом тугом, И жалосне врбе хује заборавом.

У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу у ћутању вечном Бледу, покрај воде; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном —

Ко зна од кад тако. — Но у немом долу Глас мине ли само кроз та места чиста, Сва тишина. силно уздахне у болу:

Рефрен патње оде од листа до листа.