Srpski književni glasnik

Ичков Мир. 119

са више успеха могао заузети за Србе и контролисати у колико Портина погодба са Кнезом Милошем. одговара смислу Букурешког Уговора, којим је Русија гарантовала Србији извесне нривилегије. У тој коресподенцији, која се чува у Архиви Рускога Посланства у Цариграду која је сад у Москви, ми смо нашли три акта, која се тичу саме садржине Ичковога Мира, од којих је један публикован, још давно, у Подунавци, год. 1844, стр. 144. а много доцније у Спомечику ХТХ. и у делу М. Петровића Финансије и установе обновљене Србије. Ну много су знатнија она два документа, која су до данас остала непозната. Један је на грчком језику од којега се налази и француски 'превод (Сопуепбоп аш а ве traitće entre feu Itzko, plčnipotentiaire de la Servie et la Porte Ottomane, en 1806); други је акт писмо Стевана Живковића. Михаилу Герману о Ичковом Миру, пошто је Строганов, као што ĆMO рекли, тражио што боље и тачније податке за своје заступништво, те је услед тога питан и Ст. Живковић, који је био посвећен у ову ствар. Како на грчкоме тексту Ичковог Мира налазимо руком Германовом тумачење неких речи, то је вероватно тај акт о коме кнез говори Герману у своме писму од 17 јула 1818, и то је без сумње најаутентичнија садржина. Ичковог Мира, у којој у изводу етоји ово:

1. Срби се обавезују остати верни Порти и пилаћати годишње 722.500 гр. данка.

Тај је данак овако детаљиран:

За 20.000 породица, без промене, по 15 гроша Ha

ПОРОДИЊУ иу у а И и 300.000 За 70.000 харача по 3 гроша. сваки |. 210.000 "За ћечит (т. ј. за све скеле и ђумруке

сем београдског ђумрука) |... 80.000 За шабачки војводалук . ... . .. 80.000 За пренос: 670.000

1 У ред таквих података долазе и Последњи разговори Сербов и Турков о миру љета 1813, прежде турскија на Сербље војни тогоже года бившија, Који су штампани у Голубици за 1843 и 1844. (стр. 234).