Srpski književni glasnik

ЖЕ у к | *.- Јо, “NŠ 1 i ОТАРА СРПСКА ЦРКВЕНА АРХИТЕКТУРА. 133

свима тим правцима показује извесну тежњу у стварању,

Hu значи рад на овом пољу уметности, полет у културном

развићу српског народа. А да је овај рад био интенсиван

и да је обухватио цео ерпски народ, показују многобројне грађевине овог периода растурене по свему Српетву: и на обалама охридског језера и око Битоља, Прилепа, Сереза, Скопља, Призрена, у скопској Црној Гори, у водопађама Нишаве, Мораве једне и друге, водопађи Дрине, Ибра и Топлице, Захумљу, Хвосну, Зети и Приморју.

Босни и Срему. Све су те грађевине задужбине српских

владалаца, властеле или појединаца, или је, најзад, и народ узимао удела или давао иницијативе за подизање ових грађевина. Све су те грађевине разнолике MO бо-

: гаству, техници и величини, почев од оних које се могу

равнати са највећим и најсавршенијим од поменутих, па. до најсиромашнијих и најмањих размера од неколико метара дужине, ишрине и висине. Значајно је да су грађевине овог периода, изузимајући неке владалачке за-

дужбине, махом у византпеком стилу, по чему се поси-

гурно може закључити да је овај стил већма у народу

ухватио корена, и да су црквене грађевине овог периода

вероватно изводили домаћи неимари. (Наставиће се.)

АИДРА СТЕФАНОВИЋ.